Pi­še: Jo­vo Pe­jo­vić


Ve­ći­na lju­di u Cr­noj Go­ri je si­ro­ma­šna, po­tla­če­na, eks­plo­a­ti­sa­na i po­ni­že­na. Bo­ri se za go­li ži­vot. Nad tim gra­đa­ni­ma vlast spro­vo­di te­ror. U to smo se uvje­ri­li po ko zna ko­ji put 16. ok­to­bra 2016. go­di­ne na dan odr­ža­va­nja par­la­men­tar­nih iz­bo­ra u Cr­noj Go­ri. Da ni ovi iz­bo­ri ni­je­su bi­li fer i po­šte­ni, kao i da ži­vi­mo u kla­sič­noj po­li­cij­skoj dr­ža­vi, ja­sno je i pti­ca­ma na gra­ni. Zar po­sto­ji iko u Cr­noj Go­ri ko mi­sli da je Đu­ka­no­vić na vla­sti 27 go­di­na, za­to što ga na­rod vo­li i po­štu­je i da ima raz­lo­ga za to? Ko­li­ko je fa­bri­ka uga­še­no, ko­li­ko rad­ni­ka osta­lo bez po­sla, ko­li­ko mla­dih oti­šlo iz ze­mlje, ko­li­ko maj­ki u cr­no za­vi­je­no, ko­li­ko glad­nih ne­će do­če­ka­ti no­vi dan... Ne­go što dru­go mo­že­mo oče­ki­va­ti od čo­vje­ka ko­ji ni­šta ni­je ra­dio u ži­vo­tu osim ba­vlje­nja po­li­ti­kom? Me­ni je odav­no ja­sno da na pu­tu smje­ne re­ži­ma ne sto­je ni Mi­lo Đu­ka­no­vić ni DPS. Na tom pu­tu sto­ji ame­rič­ka i bri­sel­ska ad­mi­ni­stra­ci­ja či­ji je Cr­na Go­ra pro­tek­to­rat. Uvje­ri­će se gra­đa­ni Cr­ne Go­re jed­no­ga da­na ka­da se sve taj­ne ot­kri­ju da ovo mo­je upo­zo­re­nje ni­je bez osno­va. Ali, to mi i ni­je ne­ka ve­li­ka utje­ha, ka­da jed­nom bro­ju gra­đa­na ni­je i ne­će ni­ka­da bi­ti. To što oni­ma ko­ji ih sa­vje­tu­je mo­že pa­sti na pa­met da osmi­sle kra­đu iz­bo­ra gra­ni­či se sa ne­vje­ro­vat­nim. No, sve vi­še sam ubi­je­đen da sce­na­rio za iz­bor­ne kra­đe pi­šu nji­ho­vi spon­zo­ri sa stra­ne, jer vi­še i ni­je taj­na da ame­rič­ke pu­dli­ce oli­če­ne u cr­no­gor­skim re­ži­mli­ja­ma bes­po­go­vor­no iz­vr­ša­va­ju sve za­dat­ke. Ta­ko Cr­nu Go­ru tro­še svi, i iz­nu­tra i iz­va­na, i odr­ža­va­ju mr­žnju i po­dje­le do ni­voa ra­za­ra­ju­će sna­ge. Za­to, hap­še­nje dr­ža­vlja­na Sr­bi­je na sa­mi dan iz­bo­ra i pri­ča o dr­žav­nom uda­ru dje­lu­ju za­stra­šu­ju­će za sve one ko­ji se bo­re za slo­bod­nu i de­mo­krat­sku Cr­nu Go­ru. Nji­ho­vim par­tij­skim bo­jov­ni­ci­ma na dan iz­bo­ra je do­zvo­lje­no sve. Da sto­je is­pred bi­rač­kih mje­sta, da vr­še uti­caj na gla­sa­če, da pre­sri­je­ću i pla­še, da ne­dje­lja­ma ne do­la­ze na rad­no mje­sto jer je od­bra­na re­ži­ma naj­va­žni­ji rad­ni za­da­tak, da je pri­su­stvo sku­po­vi­ma DPS-a i pri­ku­plja­nje pot­pi­sa po­dr­ške rad­na oba­ve­za, da se ku­po­vi­na lič­nih ka­ra­ta vr­ši pod za­šti­tom dr­ža­ve, da sve pro­sto­ri­je jav­nih usta­no­va par­tij­ski DPS bo­jov­ni­ci mo­gu ko­ri­sti­ti za stra­nač­ke ak­tiv­no­sti. U ko­joj to de­mo­krat­skoj dr­ža­vi na dan iz­bo­ra na uli­ca­ma ima vi­še po­li­ca­ja­ca ne­go gla­sa­ča? U ko­joj je to dr­ža­vi na dan iz­bo­ra zgra­da par­la­men­ta opa­sa­na me­tal­nom ogra­dom? Da li je ga­še­nje vi­be­ra i dru­gih ko­mu­ni­ka­ci­o­nih si­ste­ma de­mo­krat­ski is­ko­rak pro­e­vrop­ske Cr­ne Go­re? Taj ta­ko­zva­ni de­mo­krat­ski svi­jet ko­ji za­tva­ra oči pred oči­gled­nim je ustva­ri naj­ve­ći pro­tiv­nik gra­đa­na Cr­ne Go­re. On sto­ji iza svih ma­ni­pu­la­ci­ja. Oni od nas ko­ji opo­zi­ci­o­no mi­sli­mo pra­ve me­te za od­strel. Oni re­ži­mu da­ju ze­le­no sv­je­tlo da nas hap­si bez po­vo­da, da upa­da­ju u na­še ku­će i sta­no­ve, da vr­še pri­ti­sak i na­si­lje nad opo­zi­ci­o­nim gla­sa­či­ma. Gla­sa­či opo­zi­ci­je iz­bor­ni dan do­če­ku­ju pod ne­vje­ro­vat­nim pri­ti­skom. To je dan za su­ze, za stres. Re­zul­ta­ti ko­je opo­zi­ci­ja po­sti­že uz sve kri­ti­ke ko­je se mo­gu upu­ti­ti na nji­ho­vu raz­je­di­nje­nost, na­iv­nost i ne­sna­la­že­nja ko­ja se u po­je­di­nim va­žnim tre­nu­ci­ma de­ša­va­ju, ima­ju­ći na umu uslo­ve pod ko­ji­ma se or­ga­ni­zu­ju, gra­ni­če se sa ne­stvar­nim. To mi uli­va na­du da istin­ska Cr­na Go­ra ni­ka­da ne­će ne­sta­ti. De­mo­krat­ski re­ži­mi svo­ju ve­li­či­nu po­ka­zu­ju na­či­nom na ko­ji po­stu­pa­ju sa obič­nim lju­di­ma. Tom ma­lom, ve­li­kom eg­zi­sten­ci­jom i dru­gim pro­ble­mi­ma op­te­re­će­nom čo­vje­ku tre­ba pru­ži­ti to­plu ru­ku, osmi­jeh, sa­o­sje­ća­nje i utje­hu. To je do­volj­no da mu ubla­žiš mu­ku. Sve dr­ža­ve u svi­je­tu ima­ju kon­tro­li­sa­ne slu­žbe bez­bjed­no­sti. Sa­mo u Cr­noj Go­ri slu­žba bez­bjed­no­sti kon­tro­li­še gra­đa­ne da ne skre­nu sa uta­ba­ne sta­ze ko­jom ko­ra­ča šef re­ži­ma. Ta­ko­đe je po­zna­to da sve dr­ža­ve ima­ju ma­fi­ju, je­di­no kod nas ma­fi­ja ima dr­ža­vu. To je pro­iz­ve­lo sta­nje u dr­ža­vi ko­je se za­sni­va na la­ži­ma i ob­ma­na­ma. Da li će ovi jad­ni po­slu­šni­ci iz vla­sti ko­ji de­ce­ni­ja­ma la­žu be­stid­no i ne­ča­sno, pro­na­ći u se­bi mr­vu ča­sti i do­sto­jan­stva da pri­zna­ju ka­ko su fal­si­fi­ko­va­li iz­bo­re i re­ži­ra­li afe­re, zbog če­ga će se Cr­na Go­ra sti­dje­ti, ili se već sti­di? Da li će te ni­štav­ne, be­slo­ve­sne idi­o­te jed­nog da­na sti­ći ka­zna za zlo­dje­la ko­ja su či­ni­li Cr­noj Go­ri i nje­nim gra­đa­ni­ma.
Ka­da zna­mo ko osmi­šlja i spro­vo­di iz­bor­nu kra­đu i ko se na­la­zi na naj­va­žni­jim dr­žav­nim funk­ci­ja­ma, mo­ra­mo se ozbilj­no za­mi­sli­ti nad sud­bi­nom Cr­ne Go­re. Naj­vi­še zbog ar­mi­je mla­dih, hra­brih i ča­snih lju­di ko­je sam upo­znao u ovoj kam­pa­nji, či­ja je bu­duć­nost u ovoj i ova­kvoj Cr­noj Go­ri ne­iz­vje­sna, bi­lo da se ra­di o nji­ho­voj eg­zi­sten­ci­ji ili ži­vo­ti­ma, ko­je je ovaj re­žim u svo­joj bor­bi za oču­va­nje vla­sti spre­man od­u­zi­ma­ti svi­ma ko­ji njih ne po­dr­ža­va­ju. To se mo­že za­klju­či­ti iz iz­ja­va vi­so­kih dr­žav­nih i po­li­cij­skih funk­ci­o­ne­ra ko­ji u pa­nič­nom stra­hu zbog ne­po­čin­sta­va ko­ja su či­ni­li i či­ne pred­o­sje­ća­ju ka­kva ih sud­bi­na če­ka pred Bo­gom i pred na­ro­dom.